U okviru 88. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu stručnjaci sa projekta „Jačanje sistema zdravlja i dobrobiti životinja“ održali su prezentacije o merama za kontrolu afričke kuge svinja i važnosti dobrobiti životinja za održivu poljoprivredu.
„Visoki standardi zdravlja i dobrobiti životinja važni su za konkurentnost proizvoda na lokalnom i međunarodnom tržištu. Ako nemamo osigurane uslove dobrobiti na farmama, adekvatne biosigurnosne mere i kontrolu suzbijanja bolesti, zdravlje životinja može biti ugroženo, što utiče na bezbednost hrane i posledično na zdravlje ljudi“, rekla je koordinatorka projekta i načelnica odeljenja za dobrobit životinja Uprave za veterinu Maja Andrijašević.
Projektni menadžer iz Delegacije Evropske unije u Srbiji Andrej Papić rekao je da bolesti životinja ne poznaju granice. „Zbog toga suzbijanje bolesti zahteva koordinisan pristup više zemalja, što podržava i EU. Najbolji primer je višegodišnji regionalni program suzbijanja besnila u populaciji lisica koje su glavni prenosioci. Zahvaljujući tom EU programu koji je je EU sprovela u saradnji sa Upravom za veterinu, od 2019. godine u Srbiji nije zabeležen nijedan novi slučaj bolesti besnila lisica“, rekao je Andrej Papić.
Govoreći o važnosti primene adekvatnih mera za kontrolu afričke kuge svinja, vođa projekta i stručnjak za zdravlje životinja Petras Mačiulskis rekao je „da su mere zoniranja i regionalizacije upravo one koje usporavaju širenje bolesti, smanjuju negativan uticaj na proizvodnju svinja i garantuju bezbednu trgovinu“. Zoniranje područja koje su zahvaćene afričkom kugom podrazumeva da iz oblasti koja je zaražena i u kojoj se virus pojavio, nije moguće izvoziti ni životinje niti proizvode od životinja.
Stručnjak za zdravlje životinja na projektu „Jačanje sistema zdravlja i dobrobiti životinja“ Katarina Tošić rekla je biosigurnost najvažniji instrument za prevenciju afričke kuge svinja. „Stroga primena osnovnih biosigurnosnih mera na farmi i poznavanje faktora rizika od afričke kuge svinja ključni su za sprečavanje unošenja bolesti. Način razmišljanja svih onih koji su uključeni u sektor proizvodnje svinja je presudan, ne samo infrastruktura farme, važne su i ograde, lokacije, čišćenje, dezinfekcija i druge mere“, rekla je Katarina Tošić.
Ključni stručnjak za dobrobit životinja na projektu Antonio Di Nardo rekao je , budući da je poljopriveda veoma važna privredna grana u Srbiji, „stočarski sektor još uvek mora da raste i da se razvija, da se suočava kako sa unutrašnjim, tako i sa potrebama izvoza“. On je dodao da će sistem označavanja i sertifikacije dobrobiti životinja uskoro postati stvarnost. „Pravo je vreme za poljoprivrednike u Srbiji da ulože u infrastrukturu pogodniju za dobrobit životinja – farme, klanice i postrojenja za preradu životinjskih proizvoda kako bi se uključili u budući sistem sertifikacije dobrobiti životinja. To će biti obostrana korist – i za farmere i za životinje“, rekao je Di Nardo.
Projekat „Jačanje sistema zdravlja i dobrobiti životinja“ je podrška Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivede, šumarstva i vodoprivrede u usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa Evropskom unijom i međunarodnim standardima u oblasti zdravlja i dobrobiti životinja i biosigurnosnih mera.
Prezentacije održane tokom Sajma poljoprivrede u Novom Sadu deo su kampanje „Za naša polja – EU za poljoprivedu“ koju zajedno sprovode Delegacija EU u Srbiji i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.